06.07.2018
08:40
Волонтери КЗМ Лозница у посети Београдском драмском позоришту

У оквиру програма подршке волонтерима и волонтерским акцијама, Канцеларија за младе Лозница је са 50 највреднијих волонтера посетила Београдско драмско позориште. Заједном смо погледали представу "Палилуски роман", једну од најапстрактнијих Нушићевих драма која је први пут приказана 1909. године. Сваке године волонтере Канцеларије за младе Лозница наградимо бесплатним путовањем са забавним садржајем и трудимо се да свако наше путовање претворимо у једно сјајно дружење, упознавање и планирање нових акција и пројеката.

О ДЕЛУ

„Дорћол и Палилула два су краја наше престонице, која су поред свих регулација, нивелација, па чак и трамваја, сачували свој нарочити и особени тип. Дорћол је још и данас окићен развалинама двора принцип Евгенија, тамо је још средњевековна јеврејска мала, па Јалија и оне мрачне кафанице, где рибари проводе дуге ноћи крај аласке чорбе и Цигана, који им клечећи на земљи свирају севдалинске песме. Тамо су још све три народности: Јевреји, Срби и Цигани, свака одвојена и свака у свом квартићу. Стара циганска колонија дорћолска, већ се прилично раселила или можда и зато изгледа разређена, што су се потомци старих Цинцара, представника београдске чаршије, изментули и стара своја презимена заменили новима.

Палилула је већ другачија. Тамо живи један и једноставан народ који се зове Палилулци. Тамо нема те одвојености као на Дорћолу. И Чех и Шваба и свака вера и свака народност, чим се насели у Палилулу и поседи тамо мало, губи своју народност и претвара се у Палилулца.

Док је Дорћол сама традиција, почев од дворова принца Евгенија, па до кафане код „Шарана“; почев од Гушиног плаца, па до јеврејског амама; дотле је Палилула сва без традиције, она је предграђе, у правом смислу предграђе.

Док је Дорћол сама традиција, почев од дворова принца Евгенија, па до кафане код „Шарана“; почев од Гушиног плаца, па до јеврејског амама; дотле је Палилула сва без традиције, она је предграђе, у правом смислу предграђе.

О РЕДИТЕЉУ

Редитељ ове представе је Егон Савин који је дипломирао режију на београдском Факултету драмских уметности. Режирао је више од осамдесет наслова у готово свим значајним позориштима широм некадашње Југославије, као и у домаћим театрима: од представа које су средином седамдесетих окупљале групу младих глумаца - завереника, до представа у институцијама од националног значаја, као што су Народно позориште у Београду, Српско народно позориште у Новом Саду, Црногорско народно позориште у Подгорици, Македонско народно позориште у Скопљу, Словенско народно гледалишче у Љубљани, Југословенско драмско позориште, Атеље 212... Са великим успехом поставља дела домаћих и светских класика. Његове представе гостовале су у Нансију, Паризу, Варшави, Тел Авиву, Бечу, Њујорку, Чикагу. Професор је режије на Факултету драмских уметности у Београду. Добитник је је великог броја награда за режију.

О ПИСЦУ

Бранислав Нушић/Алкибијад Нуша (1864-1938), један од најзначајнијих српских писаца, врло рано је испољио интересовање за позориште и драму: као студент глумио је на сцени Народног позоришта, приликом гостовања Омладинског позоришта, а још у двадесетој години живота написао је прву комедију — “Народни посланик”. Његова појава као писца, пре свега као комедиографа, означава успон српске драматургије, заправо ренесансу комедије. Нушић је, од 1900. до 1902. управник Народног позоришта у Београду, да би после преврата 1903. прешао у Нови Сад, као управник Српског народног позоришта (1904—1905). Прва његова изведена комедија је “Протекција” (1889). Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 10. фебруара 1933. Писао је драме, романе, приповетке, а највећи сценски успех доживеле су његове комедије “Госпођа министарска”, “Ожалошћена породица”, “Сумњиво лице”, “Народни посланик”, “Протекција” и “Покојник”. Оне су се задржале на репертоарима наших и иностраних позоришта све до данас.