20.02.2018
08:15
Бициклом кренуо у свет!

Реми Даузатс, момак који је пре три месеца из Француске кренуо бициклом да обилази свет.

Кренувши из Француске, прошао је кроз велики број земаља укључујући Аустрију, Мађарску, Италију, Хрватску и сада је код нас у Србији, у Тршићу, родном месту Вука Стефановића Караџића и гост у Конаку "Чуваркућа".

Искористили смо ту прилику да га упознамо, да сазнамо шта су мотиви који су га покренули на овакву авантуру и шта је то што може да поручи младима из Лознице. Поставили смо му пар питања, ево шта је одговорио:

1. Шта те мотивисало да на пут пођеш бициклом?

Ово питање ми вероватно најчешће постављају. У почетку сам био мотивисан жељом да путујем. Путовао сам након средње школе, углавном на музичке фестивале по Француској и суседним земљама. Увек сам стопирао и нисам имао пуно новца, довољно за храну, али не и за смештај. Пожелео сам да урадим сличну ствар, али на дужи период, 7 месеци, и да отпутујем даље него иначе. Први месец путовања по Француској, Италији, Словенији и Хрватској, провео сам са пријатељем Мартином и, наравно, на бициклу. Жеља да доживим овакво јединствено искуство са једним од мојих најбољих пријатеља је уједно била додатна мотивација. Затим, Израел и Палестина за мене нису представљали опасан подухват, с обзиром да сам у фази када покушавам да живим живот базиран на духовним вредностима и желео сам да тим путовањем проширим своје видике. Поред свега тога, моја одлука да путујем на бициклу је прожета жељом да то радим на потпуно еколошки, једноставан и неуобичајен начин. За разлику од стопирања, на бициклу имам апсолутну слободу кретања, могу да идем где год хоћу и нема потребе да чекам аутомобил. Такође, могу да носим више опреме, јер је терет лакше носити на бициклу него на леђима.

2. У којим земљама си све боравио и какав су твоја искуства из тих градова?

Био сам у Италији, Словенији, Хрватској (на бициклу), Србији, Црној Гори, Албанији и Босни , где смо 3 недеље стопирали, јер моја девојка није имала бицикл. Након што сам преузео свој бицикл који сам оставио на једној фарми у Хрватској, отишао сам за Мађарску и сада сам се вратио у Србију. Имам у плану да отпутујем у Грчку, одакле ћу, уз свој бицикл, летети до Тел Авива. Искуство које имам је апсолутно позитивно. Међутим, путовања по Француској и Италији су за мене била мање интересантна – то су две западњачке и индустријске државе и вожња туда није баш била безбедна због доста саобраћаја, а ни север Италије ми се није толико свидео. Велику промену сам осетио од Словеније када је пут постао јако занимљивији због сасвим другачије културе, мање саобраћаја и прелепих пејзажа (обожавам планине). Моје путовање по бившој Југославији је такође јако позитивно – свака држава је другачија на свака свој начин, али култура коју јако волим је свуда иста. Што се тиче градова, не бих знао много да кажем, јер путујем по селима. Нисам љубитељ градова, више волим да откривам сва чуда природе.

3. Каква су твоја искуства са становницима места у којима си боравио?

Једну ствар могу засигурно да кажем, а то је да су људи свуда јако добри! Одлучио сам да на путовању трошимо оприлике 4 евра дневно, тако да је за мене било немогуће да плаћам смештај. Наравно, упознао бих доста људи и на крају дана бих их замолио да преспавам у њиховој кући. Људи на Балкану су јако гостољубиви. У Француској и Италији смо више користили шатор ,јер је време било лепо, а када бисмо спавали у нечијој кући, увек је постојала одређена дистанца – на пример, јако ретко би смо вечерали са породицом. Овде, међутим, од момента када уђемо у кућу, постајемо цлан породице. Људи деле храну са нама, раде све како би ми помогли и веома их интересује то што радим јер сам углавном једина таква особа коју су упознали. И за мене је ово нешто невероватно, јер постајем део свакодневног живота људи овде и то ми се допада. У данашње време путовање је за многе људе синоним за одмор, али у мом случају је потпуно другачије. Путујем како бих открио нешто ново, научио, истражио и упознао људе.Једноставно живим, нисам на одмору.

4. Шта ти се највише допада у Србији?

Оно што ми се свиђа у Србији је слично и у другим балканским земљама. Долазим из Француске, где људи живе животом типичним за капиталистичке државе - раде како би имали новца да купе оно што им је потребно. Живимо у потрошачком друштву где нам посао служи само да би смо купили потпуно непотребне ствари. То ми се уопште не свиђа и зато настојим да живим на потпуно економичан и некапиталистички начин. Да бих био срећан, потребне су ми само најосновније ствари. Због тога ми се свиђају људи овде, јер већина њих зарађује од сопствених пољопривредних производа и сами производе храну за себе. Људи можда нису богати, али нико није гладан иза мене је то сасвим довољно. У Француској, свакоме је потребна нека фирма како би купио, приуштио себи храну или кућу. Насупрот томе, људи овде су довољно способни да не морају да плаћају за све. Они својим свакодневним животом доказују да нам модерне ствари нису неопходне како би смо добро живели. То су ствари које јако волим на овим просторима – свесност, одмереност и љубазност.

5. Да ли имаш поруку за младе људе у Лозници о томе шта је потребно за путовање око света са бициклом?

Имам само једну поруку, а то је да истражујете сами! Не верујте ономе што нам говоре медији и владајућа идеологија – веома је битно да сами видите и схватите какав је свет заправо. У Француској, људи су били забринути за мене јер сам желео да путујем по балканским земљама, које су по њиховом мишљењу јако опасне. Међутим, по доласку овде, схватио сам да то уопште није истина.

Моја порука би била да будете отворени, немојте се плашити људи које не познајете, увек поштујте туђу традицију и културу и све ће бити у реду!

Путовање ме је учинило толерантнијим и улило ми је више разумевања за друге. Мало људи овде путује као ја, то није баш уобичајено, али учините то. Не треба вам пуно новца - нисам богатији од вас због мојих животних избора. Видећете да је солидарност присутна свуда. Што се тиче бицикла – ни то не представља никакав проблем, само треба да је издржљив, са добром опремом, посебно ако путујете на дужи период или зими. Морате да имате шатор уколико немате неког код кога бисте могли да преспавате.

Овом приликом као аутор текста желим да се захвалим добрим људима и мојим пријатељима из Ивањице, Новог Пазара и Сјенице на ангажовању и помоћи како би наш драги Реми стекао најлепшу слику о Србији, каква она заправо и јесте smiley.

Превод: Даница Самуиловић