Репортажа: Пас Бамби
Фајтер меког срца
Промрзлих шапа и измучен вишедневним гладовањем, те хладне 2013-те године, зацвилео је пред вратима Омладинског центра у потрази за храном и склоништем од хладноће. Након добијене порције оброка и нежних речи које су му упућене пожелео је опет да се врати на слободу испуњену јануарским мразом, ни не слутећи даће се вратити људима који су учинили племенито дело. Како то обично и бива са животињама, ако им помогнете једном они вас неће заборавити и остаће вам вечно захвални. Неколико дана потом, поново је дошао изагребао шапом по вратима. Сви у Омладинском центру, како запослени, тако и волонтери, након кратког већања донели су једногласну одлуку -да током дана буде смештен испод радијатора код улазних врата, а увече када се центар затвара да ноћ проведе напољу. Услед свог неспретног хода добио је име које је са одушевљењем прихватио- Бамби.
Бамби- пас спреман да учи
Без обзира на то што је до тада важио за најлепшег пса луталицу ипак је показао да лепота није једина особина коју поседује. Предаваче и полазнике курсева изненадила је његова истрајност у намери да се провуче на предавања. Ускоро је постао редован на часовима јоге, плеса, курсева страних језика, информатике и веб дизајна. Овај пас је показао и велику дисциплинованост када је у питању долазак на ‘радно’ место. Био је први који је ујутру чекао да се врата откључају. Дешавало се да током хладних периода преспава у центру за младе, али ни једном се није осилио да прекрши било које правило. Захваљујући свом умиљавању, сетном погледу и ногама које се клизају када потрчи преко плочица постао је маскота Омладинског центра. Неретко је осећао потребу да своје пријатеље, током пауза, штити тако сто би трчао за аутомобилима и упозоравао их гласним, а опет не агресивним лајањем.
Дружење са иностраним делегацијама, медијска личност и књижевне вечери
Лознички Омладински центар посетиле су бројне иностране делегације, међу којима су и италијанска и немачка. Бамби је био присутан током сваке њихове посете а својим умиљатим погледом успео је да освоји ионе најозбиљније. Амбасадори и званичници били су одушевљени што је једна институција била спремна да се одважи и учини овако хуман гест у време када многи нису спремни да помогну ни људима, а камоли животињама. Бамби, који је са поносом носио титулу првог лозничког пса који се нашао у власништву града, успео је да током књижевне вечери, у тренутку када је познати српски репер Марко Шелић Марчело представљао своју најновију књигу, ушета на позорницу и засени признатог уметника. Свакако да није заборавио ида је пожелео да поврати популарност коју је неколико месеци пре тога стекао тако што су многи медији писали о њему.
Проналазак нових пријатеља
Иако је велики број оних који су волелипрепознатљивог становника нашег града, он је ни крив ни дужан био трн у оку многих који су желели да га виде иза решетака лозничког азила за псе. Њихова жеља се нажалост испунила и он је затворен у раним јутрарњим сатима 16. јуна, уз образложење да су примили пријаву за нарушавање јавног реда и мира, и објашњење даће бити пуштен у року од 24 часа. Иако се нису држали онога што су обећали, овај познати становник Лознице, успео је да изађе из азила захваљујуци директору ОШ “Вук Краџић” из Липнице, Милораду Станићу. Бамбијев нови пријатељ и доброчинитељ изразио је велику жељу да га удоми и избави из опасности које вребају на најсуровијем месту за једног пса. Када је кренуо на пут којим до тада није ишао, ка свом новом дому, није се опирао већ је мирно посматрао крајолике који су се великом брзином смењивали. Након доласка на место које раније није видео, деловао је збуњено услед онога што је тамо затекао. Асфалтиране путеве којима је некада трчао заменила је природа, а аутомобиле за којима је лајао скоро да и није било. Уместо њих видео је њему непознате животиње, претежно кокошке и свиње. Дружељубив по природи и овде је лако склопио пријатељства, медју којима је најинтересантније пријатељство са мачком, животињом за коју важи да је непријатељ паса.
Иако су омладински радници и Бамбијеви некадашњи пријатељи, у првом тренутку, осетили велику тугу због његовог одласка ипак знају да је њему сада боље. Има сталан кров над главом, храну коју добија редовно, иако ће му недостајати остаци сладоледа које је некада добијао, боље му је. Својим понашањем не показује да му смета када га ујутру везују за кућицу јер је он тај који спреман чека испред, након што је целу ноћ провео слободан у селу.
Аутор текста: Владимир Терзић
Фотографија : Томислав Лукић
