Неовлашћено држање опојних дрога (Члан 246а Кривичног законика)

НЕОВЛАШЋЕНО ДРЖАЊЕ ОПОЈНИХ ДРОГА (ЧЛАН 246А КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА)
Кривично дело Неовлашћено држање опојних дрога предвиђено је чланом 246а Кривичног законика и спада према критеријуму заштитног објекта у групу кривичних дела против здравља људи.

Елементи и карактеристике кривичног дела

Учинилац овог кривичног дела јесте лице које неовлашћено држи у мањој количини за сопствену употребу супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге. Дакле, инкриминише се држање опојне дроге искључиво за личну употребу, а под државином подразумева се фактична, непосредна власт на ствари.
Мања количина није прецизно одређена, него је то препуштено судској пракси, да с обзиром на начин извршења кривичног дела, зависност од употребе опојних дрога, као и околности под којима је дело учињено, а учинилац затечен, определе и мању количину.
У смислу члана 112 став 15 Кривичног законика под опојним дрогама сматрају се супстанце и препарати који су прописима заснованим на закону проглашени за опојне дроге. Приликом квалификације да ли одређена супстанца представља опојну дрогу треба применити и Закон о психоактивним контролисаним супстанцама, који ближе дефинише ове појмове.
Прописана казна за овај облик је новчана казна или затвор до три године, а оптужени се може ослободити од казне.
Постојање овог кривичног дела подразумева директан умишљај учиниоца – свест и вољу учиниоца да држи супстанцу за коју зна да је опојна дрога и да је као таква подобна да угрози здравље људи и ако зна да за набављање и држање такве супстанце није овлашћен.
Опојне дроге, с обзиром на то да представљају предмет извршења кривичног дела се одузимају, а учиниоцу кривичног дела се изриче мера безбедности одузимање предмета из члана 87 Кривичног законика, а све у вези са чланом 246а став 3 Кривичног законика, који прописује да ће се опојне дроге одузети.

Поступак

Кривични поступак за ово кривично дело покреће се подношењем кривичне пријаве од стране Министарства унутрашњих послова, Дирекције полиције, и то полицијске станице, чији су полицијски службеници најчешће приликом прегледа осумњиченог пронашли опојну дрогу.
У зависности од врсте опојне дроге, постоји могућност примене одлагања кривичног гоњења из члана 236 Законика о кривичном поступку, па ће се тако одложити кривично гоњење према осумњиченом, односно решењем ће му бити наложено да уплати одређени новчани износ у хуманитарне сврхе или изврши друштвено-корисни рад.
Ако је осумњичени у присуству браниоца признао извршење кривичног дела које му је кривичном пријавом стављено на терет и ако је потписао потврду о одузетим предметима, против њега може бити поднет оптужни предлог на основу саме кривичне пријаве, сходно члану 434 став 2 Законика о кривичном поступку, а у осталим случајевима након спроведених истражних радњи, биће оптужен, уколико наравно резултати спроведених предложених радњи доказивања нпр. саслушање осумњиченог, испитивање у својству сведока полицијских службеника који су пронашли опојну дрогу код осумњченог, одређивањем неуропсихијатријског вештачења на околност урачунљивости осумњиченог у време извршења кривичног дела и потребе изрицања мере безбедности обавезног лечења наркомана из члана 83 Кривичног законика, пружају довољно основа за оптужење.

Основ за ослобођење од казне

Предвиђен је и посебан факултативни основ ослобођења од казне, у случају када учинилац открије од кога набавља опојну дрогу.