Активности

“La dotta, la grassa, e la rossa” епитети су који се приписују највећем граду Регије Емилија Ромања - Болоњи, а чини се да локалном становништву ови називи нису одбојни, шта више изгледају поносно. Надимак „La dotta“ у преводу на наш језик значи „дебела“ , а за назив су били заслужни становници овог града који нису могли да одоле специјалитетима локалне кухиње, а Болоња и данас представља „престоницу“ тестенине. Мириси који долазе из многобројних ресторана освојиће вас врло лако, а ви ћете у тренутку постати несигурни око избора места на ком ћете се препустити чарима италијанске кухиње. Препорука је да се, уколико сте у могућности, склоните од туристичког дела града и посетите неки мање познат део, јер су вина много укуснија, а порције хране веће.

Без обзира на различите врсте сирева, вина, пица, тестенина и салата, Болоња је много познатија по првом европском универзитету, који је основан 1088. године, одакле и потиче придев „la grassa“, што у преводу на наш језик значи учена. Туристима, али и Италијанима, нарочито су драге шетње осликаним ходницима прве универзитетске библиотеке и игре погађања где су слободно време проводили Данте Алигијери и Франческо Петрарка. Али оно најуочљивије на фотографијама којима вам се хвале пријатељи који су посетили престоницу Регије Емилија Ромања, свакако је црвена боја, коју италијани називају „la rossa”. Боју ћете приметити чак и ако први корак који начините буде у току ноћи, различите нијансе ове боје су просто неизбежне. Болоња је одувек важила за либералан и град широких схватања, а уједно је и једини већи италијански град у ком су социјалисти на власти протеклих 50 година. С обзиром да је црвена боја са фасада временом избледела, многи у шали говоре да је садашња боја града више ружичаста, алудирајући на удружења за права ЛГБТ популације, а сам град је на неки начин епицентар сексуалних мањина.

Какви год били ваши погледи на боју града, праву представу о оном „la rossa” имаћете тек након што се попнете на једну од 3 преостале куле. Некада је у овом граду свака породица имала своју кулу, или куле, и међусобно су се такмичиле чија је већа. У самом центру града налазе се две, на једну је могуће попети се, а трећу, оронулу можете видети са видиковца највише куле. Торањ је висок око 97 метара и има 528 степеника, па уколико нисте спремни, можете остати у кафићу који се налази у подножју куле. Поглед који се пружа са врха торња одушевиће вас, а ту можете остати колико желите јер време задржавања није ограничено. Можете се препустити својим мислима, или пак ослушкивати језике људи који су се ту затекли са вама. Спуштање низ степенице је теже од пењања, а због недовољно простора десиће вам се да морате пустити људе који се тек пењу. Ту опет можете чути извињења и захвалности на многим језицима. Када коначно стигнете до краја и прођете поред кафића у подножју, са десне стране ћете видети једну малу осветњену посластичарницу, где на једном месту можете окусити Дантеов „Рај“, „Пакао“ и „Чистилиште“ , али и један укус који је могуће наћи само на овом месту – „Две куле“.

Са сладоледом у руци упутите се ка Великом тргу, познатом као Piazza Maggiore (Пјаца Мађоре) где се налазе и Нептунова фонтана, Катедрала Св. Петронија, Градска кућа, као и Палата Подеста. Неретко се на овом тргу у предвечерњим сатима окупљају родитељи са малишанима да би уживали и смејали се уличним забављачима. Овај део, као уосталом и велики део града, под заштитом је UNESCO-a.

Уколико ипак желите одмор уз лагану музику, можете се сместити у неки од барова који се налазе у пролазима између већих улица. Под ногама ћете уместо равног асфалта осетити камене облутке по којима је прави изазов корачати. Након предаха прошетајте градом онако како Италијани то раде, без журбе и стреса. Улице су углавном добро осветљене и претворене у пешачке зоне које обилују лепим зградама, терасама, бутицима, радњама са ручно прављеним предметима, парфимеријама и наравно храном. У многим радњама са одећом наићи ћете и на продавце који су спремни да се ценкају, не би ли вас наговорили да купите баш код њих. Пре него што уђете у неку од таквих радњи не заборавите да су Италијани вешти трговци, који ће вас убедити да вам нешто треба чак и кад знате да није тако. Поглед на њихова лица и моћ убеђивања у потпуности ће вас разоружати.

Ако сте ипак љубитељ тржница и уличне продаје, Болоња је право место за вас. Потребно је да знате да се цене не разликују много од цена у бутицима, а сама тржница ради до 18 часова. Како мрак падне, жамор у неким деловима града утихне. То никако не значи да град одлази на починак, већ да се градска врева сели у клубове, или што је типичније за Италију, на мање познате тргове. Већина младих, због високих цена пића, али и саме забаве, радије бира дружење напољу, а туристе препознају по изненађеним изразима лица. Ако сте клупски тип најбоље ће бити да на инфо сајтовима проверите шта то нуде у клубовима. Важно је ипак напоменути да градски превоз не саобраћа после 23 часа, а цене таксија су дупло веће него током дана. Током ноћи је ипак најлепше пешачење за шта вам је потребна само мапа града и способност да се препустите тренутку и чаролији Болоње.

Аутор текста: Владимир Терзић

Аутор фотографије: Мира Теодоровић